Java metode - Preopterećenje metoda

Besplatni Java kurs - 67. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Java metode u istoj klasi mogu imati isto ime. U tom slučaju, govotimo o preopterećenju metoda (eng. method overloading).

Preopterećenje metoda - kada više metoda deli isto ime

Zamisli da si vlasnik jedne knjižare. Neko dođe i kaže ti: „Daj mi knjigu.” Ne znaš koju. Ali ako kaže: „Daj mi knjigu 'Dina'”, onda znaš, jer možeš da razumeš koju knjigu traže ako ti je poznat naslov. Ako kaže: „Daj mi knjigu čiji je kataloški broje 27”, opet znaš. Ista reč „daj”, ali različite informacije.

Ista priča važi i za Javu. Metode mogu imati isto ime, a različite parametre. To se zove preopterećenje metoda (method overloading). U ovom slučaju imaš dve verzije metode dajKnjigu, obe se zovu isto. Ali jedna metoda dajKnjigu ima int parametar, dok druga ima parametar tipa String.

Kôd bi mogao da izgleda ovako:

Java konstruktori sa parametrima

Besplatni Java kurs - 66. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

U jednom od prethodnih članaka objasnio sam šta su konstruktori i kako rade podrazumevani konstruktori. Ali često je potrebno inicijalizovati objekat na različite početne vrednosti, što je nemoguće postići korišćenjem podrazumevanih konstruktora. Zato nam Java omogućava da napravimo konstruktor sa parametrima, baš onako kako to nama odgovara.

Konstruktori sa parametrima

Svaki konstruktor po svojoj sintaksi liči na obične metode. Baš kao što možeš da napišeš metodu koja može (a ne mora) da ima parametre, možeš da napraviš i svoj konstruktor sa ili bez parametara.

Java geteri i seteri

Besplatni Java kurs - 64. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Promenljive koje se nalaze u klasi potrebno je čitati, a povremeno i menjati njihove vrednosti. Upravo tome služe geteri i seteri.

Šta su geteri i seteri?

Geteri i seteri su Java metode koje omogućavaju čitanje (get) i postavljanje (set) vrednosti privatnih promenljivih u klasi. Prema konvenciji, nazivi ovih metoda počinju malim slovima reči get ili set posle kojih sledi naziv promenljive na koju se odnose, ali sa velikim početnim slovom.

---

Pročitaj i nastavak:

Besplatni Java kurs - 65. deo - 3 najvažnije metode u tvojoj Java klasi

Java konstruktori

Besplatni Java kurs - 63. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Konstruktori su posebna vrsta metoda čija je svrha incijalizacija objekata.

Podrazumevani konstruktor

Svaka Java klasa ima podrazumevani konstruktor. Svaki put kada stvoriš novu klasu, ako ne napišeš svoj konstruktor, Java će to uraditi za tebe.

Podrazumevani konstruktor će podesiti sve početne vrednosti svih promenljivih tvog objekta na podrezumevane vrednosti. Podrazumevana podešavanja će zavisiti od tipa promenljive:

• false za boolean tip
• 0 za numeričke tipove
• null za referentne tipove

Java metode: parametri metoda

Besplatni Java kurs - 62. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Osim povratnih vrednosti koje predstavljaju izlaz, Java metode mogu imati i ulazne vrednosti. Ulazne vrednosti metoda nazivaju se parametri metoda.

Parametri metoda

Često je potrebno da metode prihvataju neke ulazne vrednosti kako bi se njihovo izvršavanje prilagodilo potrebama.

Bez ulazinh vrednosti, metode bi uvek radile potpuno isto i ne bi bile prilagodljive trenutnim uslovima. Parametri metoda ti omogućuju da podesiš metodu da radi baš onako kako ti u odgovara u nekom trenutku.

Uzmimo za primer klasu Knjiga, čiji osnovni kôd izgleda ovako:

Java metode: povratna vrednost metoda

Besplatni Java kurs - 61. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

U prvom članku o Java metodama objasnio sam šta su metode i kako se koriste. Podsećanja radi, metoda koju sam koristio u primeru zvala se citaj i bila je napisana u klasi Knjiga, a ceo kôd je izgledao ovako:

class Knjiga {
    public String naslov;
    public String autor;
    public int brStranica;

    public Knjiga(String naslov, String autor, int brStranica){
        this.naslov = naslov;
        this.autor = autor;
        this.brStranica = brStranica;
    }

    public void citaj(){
        System.out.println("Citam knjigu " + this.naslov);
    }
}

class Rad {
    public static void main(String args[]){
        Knjiga Dina = new Knjiga("Dina", "Frenk Herbert", 704);
        Dina.citaj();
    }
}

Izvršavanjem navedenog kôda dobija se sledeći izlaz:

Citam knjigu Dina

Metoda citaj je veoma jednostavna. Njen jedini zadatak je ispisivanje poruke koja kaže koju knjugu čitam. Metoda citaj sadrži jednu jedinu liniju kôda:

System.out.println("Citam knjigu " + this.naslov);

Hajde sada da dodamo još jednu metodu u klasu Knjiga. Metoda će se zvati uzmiNaslov. Prvo ću napisati celokupan novi kôd, pokazati šta će biti rezultat njegovog izvršavanja i na kraju ću detaljno objasniti kako nova metoda radi.

Metode sa povratnom vrednošću

Nova verzija kôda koji koristi metodu sa povratnom vrednošću uzmiNaslov izgleda ovako:

Šta znači this u programskom jeziku Java?

Besplatni Java kurs - 60. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

U svakom Java programu koji nije trivijalan stalno se pojavljuje ključna reč this. Čak i u školskom primeru klase Knjiga koju sam do sada koristio da objasnim osnovne koncepte programskog jezika Java, pojavljivala se ključna reč this. Da podsetim, jedna od verzija klase Knjiga je izgledala ovako:

class Knjiga {
    public String naslov;
    public String autor;
    public int brStranica;

    public Knjiga(String naslov, String autor, int brStranica){
        this.naslov = naslov;
        this.autor = autor;
        this.brStranica = brStranica;
    }
}

class Rad {
    public static void main(String args[]){
        Knjiga Dina = new Knjiga("Dina", "Frenk Herbert", 704);
    }
}

U konstruktoru klase Knjiga ključna reč this se pojavljuje čak tri puta.

Šta je this?

U programskom jeziku Java this označava trenutni objekat!

Ali šta je to trenutni objekat? Trenutni objekat je onaj u kojem se trenutno „nalazimo”.

Statičke promenljive (varijable) u Javi

Besplatni Java kurs - 59. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Već sam nekoliko puta pominjao Java promenljive i uvek sam podrazumevao da su to obične promenljive koje pripadaju objektu. Npr. u članku o Java objektima postoji jednostavna klasa Knjiga koja izgledala ovako:

class Knjiga {
    public String naslov;
    public String autor;
    public int brStranica;
}

Kasnije sam navedenu klasu malo proširio i napravio objekat te klase sa konkretnim vrednostima za sve tri promenljive (naslov, autor i brStranica):

class Knjiga {
    public String naslov;
    public String autor;
    public int brStranica;

    public Knjiga(String naslov, String autor, int brStranica){
        this.naslov = naslov;
        this.autor = autor;
        this.brStranica = brStranica;
    }
}

class Rad {
    public static void main(String args[]){
        Knjiga Dina = new Knjiga("Dina", "Frenk Herbert", 704);
    }
}

U datom primeru sve tri promenljive (naslov, autor i brStranica) pripadaju objektu Dina. To je slučaj sa svim običnim promenljivim, one uvek pripadaju određenom objektu. Statičke promenljive su drugačije.

Šta su statičke varijable u Javi?

Statičke promenljive u Javi pripadaju klasi, a ne objektu.

Java - metode

Besplatni Java kurs - 57. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Programiranje praktično ne bi imalo nikakvog smisla ako bi se svelo na puko skladištenje podataka. Podaci jesu ključni pojam u programiranju, ali bez dodavanja određenih funkcionalnosti nijedan program ne bi bio preterano koristan, štaviše, ne bi ni bio program u pravom smislu te reči. Osnovni način dodavanja funkcionalnosti u program je upotrebom funkcija.

Šta su funkcije?

Funkcije su deo programa koji se koristi za vršenje određenog posla. Donekle su slične petljama jer se koriste za ponavljanje određene grupe naredbi. Za razliku od petlji, funkcije se ne izvršavaju u trenutku u kojem su definisane, već se izvršavaju naknadno, prema potrebi. Takođe, za razliku od petlji, mogu sadržati parametre pomoću kojih se prilagođavaju specifičnom zadatku tako da su mnogo fleksibilnije od petlji.

Funkcije su po svojoj prirodi samostalne i nezavisne, tj. mogu se definisati praktično bilo gde u kôdu u programskim jezicima koji ih podržavaju. U programskom jeziku Java funkcije kao takve ne postoje, već postoje u specifičnom obliku, kao metode.

Šta su metode?

Metode su posebna vrsta funkcija koje se ne mogu definisati bilo gde u kôdu, već samo unutar klasa. Zbog toga imaju malo drugačije osobine nego obične funkcije.

Java - objekti

Besplatni Java kurs - 56. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Objekti predstavljaju srž objektnog programiranja u programskom jeziku Java.

Šta su objekti?

Mnogim početnicima je teško da shvate razliku između klasa i objekata. Klase su tipovi podataka koji mogu imati ugrađene funkcionalnosti, objekti su sami podaci na koje se te funckionalnosti primenjuju.

Klase su apstraktan pojam, dok su objekti realna implementacija istog pojma. Uzmimo za primer nešto iz realnog sveta: knjigu. Kako bi neka knjiga mogla biti predstavljena u programskom jeziku Java? Knjiga bi mogla biti predstavjena kao klasa:

class Knjiga {
    public String naslov;
    public String autor;
    public int brStranica;
}

U navedenom primeru klasa koja predstavlja Knjigu sadrži dve promenljive tipa string (naslov i autor) i jednu promenljivu tipa int (brStranica). Kao što se može primetiti, nisu navedeni nijedan konkretan naslov niti autor, kao ni broj stranica. To je zato što klase predstavljaju samo apstraktne opise nečega iz realnog sveta. Klase služe kao skup pravila i uputstava kako napraviti nešto konkretno, odnosno neki objekat. U našem primeru pravila su sledeća: svaka knjiga bi trebalo da ima naslov, autora i broj stranica. Hajde da napravimo jednu knjigu, odnosno, da napravimo objekat knjige:

class Knjiga {
    public String naslov;
    public String autor;
    public int brStranica;
}
class Rad {
    public static void main(String args[]){
        Knjiga praznaKnjiga = new Knjiga();
    }
}

Java - Klase

Besplatni Java kurs - 55. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Klase predstavljaju prvi od dva ključna pojma objektnog programiranja u programskom jeziku Java.

Šta su klase?

Klase su složeni tipovi podataka koji mogu imati ugrađene funkcionalnosti. To bi bila gruba definicija klasa koje po svojoj prirodi mogu biti veoma složene.

Postoje klase koje su ugrađene u programski jezik Java, a možeš da praviš i svoje klase. Ali zašto bi neko pravio svoje klase? Nekada su ugrađeni tipovi podadaka više nego dovoljni da se stvari iz prirode predstave u Java programskom kôdu. Npr. nečije ime je lako iskazati kao string. Čak i kada podataka ima više, mogu se predstaviti kao niz.

Složenije stvari nije tako lako iskazati korišćenjem osnovnih tipova podataka, čak ni kolekcija. Kako predstaviti knjige? Knjiga ima naslov, izdavača, broj stranica, broj izdanja, tiraž, može imati jedog autora ili grupu autora itd. Čak i kada bismo sve te podatke stavili (npr.) u string, ne bi postojao lak način da se u kasnijoj upotrebi dođe do tih istih podataka. Različite knjige će imati različite osobine i teško bi bilo sve te raznovrsnosti efikasno predstaviti i koristiti kao string. Još teže bi bilo dodati neke funkcionalnosti koje bi bile zajedničke za sve knjige, posebno ako bi trebalo da se prilagode svakoj knjizi ponaosob.

Zato postoje klase. Klase omogućavaju da se podaci urede prema sopstvenim potrebama i da se smisaono povežu. Takođe, klase omogućavaju da se na jednostavan način dodaju željene funkcionalnosti koje se mogu prilagođavati prema potrebi.

Klase su toliko važne u Javi da praktično ništa ne može da postoji van klase. Čak i najjednostavniji Java program koji samo ispisuje pozdravnu poruku mora biti napisan unutar klase:

class ZdravoSvete {
    public static void main(String args[]){
        System.out.println("Zdravo svete!");
    }
}

---

Pročitaj i nastavak:

Besplatni Java kurs - 56. deo - Objekti

Uvod u objektno orijentisano programiranje

Besplatni Java kurs - 54. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Objektno orijentisano programiranje ili, skraćeno, OOP je srž modernog programiranja. Pojava objektno orijentisanog programiranja napravila je pravu revoluciju u ovoj oblasti.

Nastanak objektno orijentisanog programiranja

Za tvorca koncepta objekto orijentisanog programiranja smatra se Alan Kej, koji je i smislio naziv. ALan je ovaj koncept osmislio tokom 1966. i 1967. godine. Za prvi programski jezik koji je posedovao glavna OOP svojstva smatra se Simula(1967). Adam Kej je zajedno sa svojim saradnicima razvio programski jezik Smalltalk(1972), ali pravu popularizaciju objektno orijentisano programiranje doživelo je desetak godina kasnije kada je Bjarne Stroustrup stvorio novi programski jezik.

U to vreme najrasprostranjeniji programski jezik opšte namene bio je C, tako da se Bjarne opredelio da novi programski jezik zasnuje na upravo ovom programskom jeziku. Svoj novi objektno orijentisani jezik Bjarne je nazvao “C sa klasama” i to je zapravo bilo proširenje za programski jezik C koje mu je dodalo OOP mogućnosti. Kasnije je novi jezik evoluirao i dobio novi naziv - C++.

Programski jezik C++ je godinama bio najkorišćeniji i najpopularniji programski jezik. Zbog toga je postao nezaobilazan programski jezik na mnogim univerzitetima kao i u drugim obrazovnim ustanovama. C++ je uticao na gotovo sve savremene programske jezike uključujući i programski jezik Java.

Java je u početku bila isklučivo objektno orijentisan jezik, ali od verzije 8 uvedene su neke novine koje su omogućile i funkcionalno programiranje. Ali i ovi kao i svi ostali načini korišćenja programskog jezika Java u pozadini se primenjuju u objektno orijentisanom okruženju.

Osnovni pojmovi objektnog programiranja u programskom jeziku Java su klase i objekti.

---

Pročitaj i nastavak:

Besplatni Java kurs - 55. deo - Klase

Java - HashSet

Besplatni Java kurs - 49. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

HashSet bi se moglo prevesti kao skup heš vrednosti ili heš skup. Heš vrednosti su vrednosti koje nastaju primenom heš funkcija na ulazne vrednosti. Heš funkcije su tema za sebe i potrebo je više prostora za opisivanje svih pojedinosti koje su neophodneza potpuno razumevanje, ali pokušaću da objasnim ukratko, samo osove koje su neophodne za razumevanje heš skupova.

Heš funkcije

Kao i svaka druga matematička funkcija, heš funkcija (f) preobražava ulaznu vrednost (x) u izlaznu vrednost (y). Jedna od najjednostavnijih heš funcija je ostatak pri deljenju. Uzmimo za primer da je naša heš funcija ostatak pri deljenju brojem 10. Hajde da primenimo našu funkciju na nekoliko ulaznih vrednosti:

1. slučaj
f = ostatak pri deljenju brojem 10
x = 15
f(x) = f(15) = ostatak deljenja broja 15 brojem 10 = 5
znači rešenje je:
y = 5

2. slučaj
f = ostatak pri deljenju brojem 10
x = 23
f(x) = f(23) = ostatak deljenja broja 23 brojem 10 = 3
i rešenje je:
y = 3

3. slučaj
f = ostatak pri deljenju brojem 10
x = 195
f(x) = f(195) = ostatak deljenja broja 195 brojem 10 = 5
rešenje je (ponovo):
y = 5

Iz primera se može zaključiti nekoliko stvari:

• heš funkciju je moguće primeniti na beskonačan broj ulaznih vrednosti
• heš funkcija može dati isti rezultat za različite ulaze (u našem primeru prvi i treći slučaj imaju isto rešenje: i za x = 15 i za x = 195 rešenje je 5)
• nemoguće je zaključiti koja vrednost je bila ulazna vrednost heš funkcije na osnovu rezultata (u našem primeru, kada imamo rešenje 5 ne možemo znati da li je na ulazu bilo 15, 195 itd.)

Ove tri osobine treba imati na umu pri radu sa heš skupovima, ali i pri radu sa bilo kojom drugom heš kolekcijom - kako u Javi, tako i u drugim programskim jezicima.

Skupovi heš vrednosti predstavljaju Java kolekcije koje sadrže jedinstvene elemente i veoma su brzi za pretragu. Java skupovi heš vrednosti se koriste upotrebom metoda klase HashSet.

Java - EnumSet

Besplatni Java kurs - 48. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

EnumSet bi u prevodu na naš jezik značilo skup nabrajanja. Skupovi nabrajanja su Java kolekcije koje mogu sadržati nijedan, jedan ili više elemenata nabrajanja. Java skupovi nabrajanja se stvaraju upotrebom metoda klase EnumSet.

Java EnumSet - Upotreba

Najpre je neophodno uvesti EnumSet iz paketa java.util na sledeći način:

import java.util.EnumSet;

Zatim je potrebno napraviti nabrajanje. Iskoristićemo primer iz prethodnog dela kursa:

enum DanUNedelji {
    PONEDELJAK,
    UTORAK,
    SREDA,
    CETVRTAK,
    PETAK,
    SUBOTA,
    NEDELJA
}

Konačno sve je spremno za stvaranje skupova nabrajanje od nabrajanja DanUNedelji

Stvaranje skupa nabrajanja

Ako je potrebno napraviti skup koji će sadržati sve elemente nabrajanja DanUNedelji, koristi se metoda allOf():

EnumSet<DanUNedelji> sviDaniUNedelji;
sviDaniUNedelji = EnumSet.allOf(DanUNedelji.class);

Java - Enums

Besplatni Java kurs - 47. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Enums ili enumeracije(nabrajanja) su posebna vrsta Java kolekcija koja predstavlja grupu konstanti. Java enumeracije se stvaraju upotrebom ključne reči enum nakon koje slede naziv i konstante.

Enums - Upotreba

Java nabrajanja se mogu koristiti neposredno, bez uvođenja paketa:

Stvaranje Enumeracije

Nabrajanja se mogu koristiti za grupisanje konstanti, npr. naziva dana u nedelji:

enum DanUNedelji {
    PONEDELJAK,
    UTORAK,
    SREDA,
    CETVRTAK,
    PETAK,
    SUBOTA,
    NEDELJA
}

Konstantne vrednosti iz enumeracije se se mogu mogu dodeljivati promenljivama čiji je tip data enumeracija, bez upotrebe ključne reči new:

DanUNedelji dan = DanUNedelji.PETAK;

---

Pročitaj i nastavak:

Besplatni Java kurs - 48. deo - EnumSet

Java - ArrayDeque

Besplatni Java kurs - 46. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Array Deque je Java kolekcija iz paketa java.util koja predstavlja niz - red sa dva kraja, otuda i naziv (na engleskom: Array Double Ended Queue). Kao što se iz naziva može zaključiti, ArrayDeque je red koji omogućava dodavanje i uklanjanje članova na oba kraja.

Korišćenje ArrayDeque

Pre upotrebe potrebno je uvesti paket u kome se nalazi ArrayDeque:

import java.util.ArrayDeque;

Stvaranje ArrayDeque

Red sa dva kraja se stvara pomoću ključne reči new:

ArrayDeque<String> mojiOmiljeniStraniJezici = new ArrayDeque<String>();

Java - LinkedList

Besplatni Java kurs - 45. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Linked List je još jedna od često korišćenih Java kolekcija iz paketa java.util. Na našem jeziku, linked list se može prevesti kao povezana lista. Povezane liste su linearna struktura podataka čiji članovi nisu uskladišteni u neprekidnom nizu memorijskih adresa, već mogu biti skladišteni na različitim mestima. Svaki član povezane liste sadrži dva dela: podatak i adresu narednog člana. Kao što je već pomenuto, LinkedList je deo java.util paketa koji se prvo mora uvesti i tek onda je moguće koristiti ArrayList.

Uvođenje LinkedList

Najpre je potrebno uvesti paket u kome se nalaze povezane liste. Nije nužno uvesti ceo paket, već samo LinkedList:

import java.util.LinkedList;

Stvaranje LinkedList

Nova povezana lista se stvara pomoću ključne reči new:

LinkedList<String> mojiOmiljeniSportovi = new LinkedList<String>();

Java - ArrayList

Besplatni Java kurs - 44. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

ArrayList je jedna od najčešće korišćenih Java kolekcija. Po svoj prirodi, ArrayList je niz promenljive dužine. To je ujedno i najbitnija razlika u odnosu na osnovne, ugrađene Java nizove. Za razliku od ugrađenih nizova koji se mogu koristiti bez dotatnih priprema, ArrayList je deo java.util paketa koji se prvo mora uvesti i tek onda je moguće koristiti ArrayList.

Uvođenje ArrayList u program

Pre svega, prvo je potrebno uvesti paket. Da bi bilo moguće koristiti ArrayList nije neophodno uvesti ceo paket, već samo ArrayList na sledeći način:

import java.util.ArrayList;

Stvaranje ArrayList

Slično nizu, novi ArrayList objekat se stvara pomoću ključne reči new:

ArrayList<String> mojeOmiljeneDestinacije = new ArrayList<String>();

Java - Nizovi u petljama

Besplatni Java kurs - 43. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Petlje su veoma pogodne za rad sa nizovima. Upotrebom petlji olakšava se i automatizuje pristup članovima niza, njihovo stvaranje i izmena. Koriščenje petlji posebno ima smisla kada se radi sa velikim nizovima koji imaju mnogo članova i/ili više dimenzija. Za početak, biće objašnjeno kako se radi sa jednodimenzionalnim nizovima unutar petlji.

Jednodimenzionalni nizovi u petljama

Za jednostavniji rad sa jednodimenzionalnim nizovima dovoljna je jedna petlja. Sledeći primer služi za ispis brojeva koji su smešteni u jednodimenzionalni niz tipa int:

int loto[] = {21, 37, 22, 30, 18, 39, 12};
String ispis = "";
for(int i = 0; i < 7; i++){
    ispis = ((i+1) + ". broj je: " + loto[i]);
    System.out.println(ispis);
}

Rezultat izvršavanja je:

1. broj je 21
2. broj je 37
3. broj je 22
4. broj je 30
5. broj je 18
6. broj je 39
7. broj je 12

Hajde da analiziramo šta se zapravo dešava u petlji.

Java - Višedimenzionalni nizovi

Besplatni Java kurs - 42. deo

Ovo je samo jedan od članaka koji zajedno čine besplatan Java tutorijal.

Višedimenzionalni nizovi su nizovi nizova. Ukupan broj nizova određuje dimenzionalnost. Npr. ako postoji samo jedan niz unutar drugog, ukupno ih ima dva i cela struktura se zove dvodimenzionalni niz. Ako se unutar niza nalazi drugi niz u kome se nalazi treći - takav niz se zove trodimenzionalni itd.

Dvodimenzonalni nizovi

Dvodimenzonalni nizovi se deklarišu navođenjem tipa i identifikatora(naziva) i dva para uglastih zagrada [ ][ ]. Sledeći primer predstavlja dvodimenzionalni niz tipa int:

int niz_2d[][];

Drugi način deklarisanja dvodimenzionalnog niza je navođenjem uglastih zagrada pre naziva:

int [][] niz_2d;

Drugi način je pogodniji kada je potrebno deklarisati više od jednog niza istovremeno jer je dovoljno napisati samo jedan par uglastih zagrada:

byte niz_2dA[][], niz_2dB[][], niz_2dC[][];
byte [] niz_2dA, niz_2dB, niz_2dC;